cover
Inside a brightly painted bedroom on a sunny morning, Андреј sits cross-legged on the rug, grinning at an open comic book. Спајдермен hangs upside-down outside the open window, hand extended toward him, eyes wide with friendly urgency.
Во шарен град, Андреј читаше омилен стрип. Одеднаш низ прозорецот се појави Спајдермен. „Здраво, Андреј, ми треба помош,“ рече тој. „Некои деца навредуваат и не делат играчки.“ „Ајде да им покажеме добрина,“ кимна Андреј.
On the lively outdoor playground at midday, Андреј and Спајдермен stand near the sandbox, calm but alert. A cluster of kids argue over a red ball in the background, bright sun casting crisp shadows across swings and slides.
Заедно излегоа на улица. „Денес нема мрежи, само зборови,“ рече Спајдермен. „И јас нема да се лутам,“ додаде Андреј. На игралиштето видоа деца како се расправаат за топка. „Да им пријдеме мирно,“ предложи Андреј.
Under late-afternoon golden light on the same playground, Спајдермен gently tosses the red ball to a smiling Андреј. Two children watch nearby, faces thoughtful yet hopeful, while colourful leaves scatter over the soft rubber flooring.
Андреј праша: „Како би се чувствувале ако некој ви ја земе играчката?“ Децата се погледнаа и стишиха. „Ајде да играме сите, со почит,“ рече Спајдермен. Се додаваа и се смееја. „Вака е поубаво,“ призна дете.
In the city plaza glimmering under warm sunset hues, Андреј stands proudly beside Спајдермен, both exchanging wide smiles and thumbs-up. Around them kids happily share a ball, a toy car, and a plush doll amid festive string lights.
Децата се извинија и почнаа да делат играчки. Площадот одекна од смеа. „Браво, Андреј, ти си херој,“ рече Спајдермен. „Секој може да биде херој, ако е добар,“ рече Андреј. Сите разбраа: најсилна супермоќ е добро срце.